Izbornost sudija
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 17 | Nivo: Pravni fakultet Univerziteta Union

SADRŽAJ:
UVOD
SUDSKI SISTEM……………………………………………………………………..........3
SUDSKA VLAST , SUD I SUDIJE ………………………………………………………..3
USTAVNA NAČELA SUDOVIMA U REPUBLICI SRBIJI……………………………....7
Sudska vlast je posebna državna vlast…………………………………………….….8
Samostalnos i nezavisnost suda………………………………………………………9
1.2.3 Obaveznost sudskih odluka………………………………………………………...…9
1.2.4 Učešće građana u suđenju……………………………………………………………10
1.2.5 Javnost suđenja……………………………………………………………………....10
1.2.6 Stalnost sudske funkcije…………………………………………………………......11
1.2.7 Sudski imunitet………………………………………………………………………11
1.2.8 Nespojivost sudske funkcije………………………………………………………....12
2. IZBOR SUDIJA I PRESTANAK SUDIJSKE FUNKCIJE U REPUBLICI SRBIJI….12
3. ZAKLJUČAK……………………………………………………………………………….15
4. LITERATURA……………………………………………………………………………...16
UVOD
Tema našeg seminarskog rada je "Imenovanje sudija". Rad je struktuiran tako da sadrži dve celine. Prva celina obuhvata sudski sistem , sudisku vlast i imenovanje ustavnih načela u sudovima Republike Srbije.Druga obuhvata način izbora i prestanak sudijske funkcije u Republici Srbiji.
Sudska vlast kao državna funkcija davnašnjeg je datuma, dok je sudska vlast kao državna institucija novijeg datuma. Sudska funkcija, u smislu funkcije raspravljanja i otklanjanja sporova izmenju pripadnika jedne iste države, jedna je od najstarijih državnih funkcija. Nekada su tu funkciju vršili monasi, sami ili okruženi iskusnim državnicima, savetom ili većem mudrih ljudi.
Sud postaje samostalni državni organ koji svoju funkciju vrši na osnovu zakona tek posle Francuske revolucije. Izuzetak od ovog oštrog pravca je Engleska, u kojoj je do formiranja državnih sudova došlo odmah posle "Slavne revolucije" od 1988. godine. Sve do formiranja državnih sudova, slobodnim ljudima mogli su suditi samo sudovi perova tj. Sudovi jednakih, sastavljeni od ljudi istog staleža, koji su pored kraljevskog suda bili jedno od mnogih srednjovekovnih sudova. Širenjem teorije o podeli vlasti, sudska vlast i sudovi postaju funkcionalno i organizaciono trća vlast. Sudska vlast postaje odvojena, samostalna i nezavisna funcija.
SUDSKI SISTEM
1.1 SUDSKA VLAST , SUD I SUDIJE
Spor o pravu je ključni pojam pomoću kojeg se sudska vlast razlikuje od drugih državnih vlasti, zakonodavne i ustavne. Tako, dok se zakonodavstvo sastoji u određivanju opštih pravila, sudska vlast se sastoji u njihovom primenjivanju na posebne slučajeve.
Doduše između, državne vlasti i krivca ne može biti spora u pravom smislu ali kako državna vlast ide na to da svojom primenom zakona povredi baš ona dobra koja su inače pravnim poretkom zaštićena, krivcu se daje pravo na njenu primenu zakona ospori. U oba slučaja nastaje spor za čije je raspravljanje nadležna sudska vlast. U tom, smislu sudska vlast nije kao ostale dve vlasti spontana vlast, koja samu sebe stavlja u pokret. Sudska vlast stavlja se u pokret samo kada se pojavi sporno pitanje o primenjivanju zakona i samo u slučaju predviđenim zakonom. Drugim rečima, njeno funkcionisanje ne zavisi od njene vlasti.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com